5 zanimljivosti o legendarnoj seriji Malo misto

Serija Miljenka Smoje i Danijela Marušića stekla je status legende još davnih dana. Ali iako je od prvog emitovanja prošlo par decenija, itekako se isplati gledati seriju iznova – njen humor, političke opaske i posebne dogodovštine glavnih likova uvek su aktuelne. Seriju je, pored onoga na ekranu, neprestano pratila i šira društvena priča izvan ekrana. A ta dva nivoa bila su, i ostaju, neraskidiva. Na tom tragu, prisećamo se legendarnog Malog mista uz 5 zanimljivosti.

  1. Ljubav prema likovima

Da su gledaoci svojevremeno zavoleli likove od kojih nisu hteli da se tek tako rastanu, svedoče i pojedine epizode koje su usledile nakon događaja u seriji s kojima se gledaoci nisu slagali. Smoje i Marušić dobijali su pisma gledalaca u kojima su bili kritikovani i moljeni da likove spasu. Tako je Smoje, nakon poslednje epizode serije, zbog Bepine doživeo i manje napade na ulicama Splita, kao i razne neprijatne situacije kada bi sreo ogorčene gledaoce i fanove serije. Ukratko – sa likovima Malog mista nije bilo, i nema, šale.

  1. Nezadovoljstvo doturom

Kako je jednom prilikom rekao Marin Marušić, sin režisera Malog mista, Miljenko Smoje bio je izuzetno nezadovoljan glumom Karla Bulića u ulozi dotura Luiđija. Smoje je otišao korak dalje od nezadovoljstva, uputivši protestno pismo direktoru Televizije Zagreb. Ali direktor se protivio promeni glumca, a Bulić je tokom vremena postao i ostao jedan jedini dotur.

  1. “Adio i nikad više”

Serija je originalno trebalo da ima 33 epizode. Ali zbog određenih pritisaka, nesuglasica, tenzija i problema, trinaesta epizoda je bila poslednja. Ipak, i sa “samo” 13 nastavaka, Malo misto se upisalo u istoriju. Pitanje je šta bi tek bilo da je serija zaživela u celini.

  1. Konkurencija

Kada je Televizija Zagreb odlučivala koju će seriju producirati i emitovati na svom kanalu, morala je da donese ne baš jednostavnu odluku. U igri su bile serije Malo misto, i dramski predložak Ivana Raosa Žuti, žuti kanarinci. Nimalo laka odluka, budući da je Raosov predložak kasnije snimljen i, poput Malog mista, ušao u legendu, ali pod drugim naslovom – Prosjaci i sinovi.

  1. Stvarnost i fikcija

Iako je fikcija, priča Malog mista imala je svoje uporište u društvenoj stvarnosti u kojoj je obitavao Miljenko Smoje. Likovi su inspirisani stvarnim likovima. Poštar Andrija Bombišta svoje korene vuče iz malog bračkog mesta Ložišća, gde je radio svestrani Frane Pavlov – osim poštarske dužnosti, on je bio i brijač, režiser, umetnik, ali i hroničar mesta. Dotur Luiđi je spoj različitih osoba koje je Smoje poznavao i kolažirao, dok je Servantes serijsko otelotvorenje jednog umetnika iz Milne, a načelnik je, kako kaže priča, skiciran prema ocu Smojine supruge Lepe. Malo misto je, ukratko, hronika koja je na mali ekran prenela likove i život koji ju je okruživao u stvarnosti.

>> Malo misto gledaj odmah na Pickbox NOW